Blefaroplastika je bezbedna i uspešna kod velike većine pacijenata, ali postoje situacije u kojima je potrebno prvo rešiti neki drugi problem, odložiti operaciju, ili razmotriti drugačiji pristup.
Prva grupa se odnosi na aktivna stanja oka - neizlečena upala kapka ili oka, aktivna infekcija, ili neregulisan glaukom treba prvo zbrinuti, jer operacija preko takvog stanja nosi znatno veći rizik od komplikacija. Isto važi i za sindrom suvog oka - ako je već prisutan, intervencija na kapcima može privremeno pojačati simptome, pa se ova okolnost pažljivo procenjuje unapred i, kada je potrebno, prvo se radi na stabilizaciji oka.
Druga grupa su opšta zdravstvena stanja koja utiču na zarastanje i bezbednost anestezije - neregulisane bolesti štitne žlezde, ozbiljne srčane ili cirkulatorne bolesti, nekontrolisan dijabetes, kao i poremećaji zgrušavanja krvi. Ovo ne znači automatsko isključenje, već da stanje prvo treba da bude pod kontrolom, uz blisku saradnju sa lekarom koji to stanje prati.
Pušenje je poseban faktor rizika jer značajno otežava zarastanje tkiva - zato se od pacijenata uvek traži da prestanu sa pušenjem pre i nakon zahvata.
Postoji i jedna suptilnija kategorija - pacijenti sa nerealnim očekivanjima od rezultata, ili oni čiji je stvarni problem zapravo opuštena obrva ili čelo, a ne sam kapak. U tim slučajevima blefaroplastika sama po sebi neće dati željeni efekat, pa se razgovor o pravom uzroku problema i odgovarajućem zahvatu uvek vodi pre donošenja odluke.
Na konsultacijama sa dr Majom Simić u Beogradu razgovaraćete o stanju očiju, opštem zdravlju i očekivanjima, kako bi se procenilo da li ste kandidat za blefaroplastiku ili je potreban drugačiji pristup.